Готово затворен готово предњи нелабијализован самогласник
Изглед
Види још: ИПА, Сугласници
предњи | готово предњи | средњи | готово задњи | задњи | |
затворен | |||||
готово затворен | |||||
полузатворен | |||||
средњи | |||||
полуотворен | |||||
готово отворен | |||||
отворен |
Када се знакови појављују у паровима,
десни знак представља лабијализовани самогласник.
десни знак представља лабијализовани самогласник.
Готово затворен готово предњи нелабијализован самогласник је самогласник, који се користи у неким говорним језицима. Симбол у Међународној фонетској азбуци који представља овај звук је ɪ, и одговарајући X-SAMPA симбол је I.
Карактеристике
[уреди | уреди извор]- Висина самогласника је готово затворен, што значи да је врх језика постављен слично затвореном самогласнику, али мало мање ограничен.
- Место изговора је готово предњи, што значи да је врх језика постављен слично предњим самогласнику, али мало назад у устима.
- Лабијализованост самогласника је нелабијализован, што значи да су усне раширене.
Појава
[уреди | уреди извор]Језик | Реч | ИПА | Значење | Напомене | |
---|---|---|---|---|---|
Холандски | ik | [ɪ̽k] | 'Ја' | Види холандску фонологију | |
Енглески | bit | [bɪt] | 'комадић' | Види енглеску фонологију | |
Француски | квебекни | petite | [pətsɪt] | 'мали' | Појављује се само у затвореним слоговима. Види квебекну француску фонологију |
Њемачки | bitte | [ˈbɪtə] | 'молим' | Види њемачку фонологију | |
Ирски | duine | [dɪnʲə] | 'особа' | Види ирску фонологију | |
Монголски[1] | ? | [xɪɾɘ̆] | 'падина' | ||
Немачко-платски | winta | [vɪntə] | 'зима' (годишње доба) | ||
Португалски | Brazilian[2] | saque | [ˈsakɪ] | 'одступање' | Ненаглашен самогласник. Види португалску фонологију |
Норвешки | litt | [lɪt] | 'малкице' | Види норвешку фонологију | |
Руски[3] | дерево | [ˈdʲerʲɪvə] | 'дрво' | Појављује се само у ненаглашеним слоговима. Види руску фонологију | |
Шкотски гелски | thig | [ɪk] | 'дођи' | ||
Сицилијански | arrìriri | [arrɪriri] | 'смех' | ||
Шведски | sill | [sɪl] (помоћ·инфо) | 'харинга' | Види шведску фонологију | |
Украјински | кит | [kɪt] | 'кит' | Види украјинску фонологију | |
Вијетнамски | chị | [cɪi] | 'старија сестра' | Види вијетнамску фонологију |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Iivonen, Antti; Harnud, Huhe (2005), „Acoustical comparison of the monophthong systems in Finnish, Mongolian and Udmurt”, Journal of the International Phonetic Association, 35 (1): 62, 66—67, doi:10.1017/S002510030500191X
- ^ Barbosa, Plínio A.; Albano, Eleonora C. (2004), „Brazilian Portuguese”, Journal of the International Phonetic Association, 34 (2): 229, doi:10.1017/S0025100304001756
- ^ Jones, Daniel; Ward, Dennis (1969), The Phonetics of Russian, Cambridge University Press, стр. 37